Односи с јавношћу
Најчешћа питања
Када поднијети извјештај о почињеном кривичном дјелу?
Сваки грађанин има право и обавезу да пријави извршење кривичног дјела уколико има сазнања о њему. У одређеним случајевима непријављивање кривичног дјела такођер представља кривично дјело.
Коме се подноси извјештај о почињеном кривичном дјелу?
Пријава се подноси Тужиоцу , писмено или усмено. Ако се пријава подноси усмено, особа која подноси пријаву упозорит ће се на посљедице лажног пријављивања. О усменој пријави саставит ће се записник, а ако је пријава саопштена телефоном, сачинит ће се службена забиљешка. Ако је пријава поднесена Суду, овлаштеној службеној особи или неком другом суду или тужиоцу у Босни и Херцеговини, они ће ту пријаву примити и одмах је доставити Тужилаштву БиХ уколико се ради о кривичном дјелу из његове надлежности.
Што се даље ради с извјештајем o почињеном кривичном дјелу?
Уколико Tужилац оцијени да постоје основи сумње да је извршено кривично дјело, доноси се наредба о спровођењу истраге, која садржи: податке о учиниоцу кривичног дјела уколико су познати, опис дјела из којег произилазе законска обиљежја кривичног дјела, законски назив кривичног дјела, околности које потврђују основе сумње за спровођење истраге и постојеће доказе. У наредби, Тужилац ће навести које околности треба истражити и које истражне радње треба подузети.
Тужилац неће наредити спровођење истраге ако је из пријаве и пратећих списа очигледно да пријављено дјело није кривично дјело, ако не постоје основи сумње да је пријављена особа учинила кривично дјело, ако је наступила застарјелост или је дјело обухваћено амнестијом или помиловањем или ако постоје друге околности које искључују кривично гоњење.
Уколико не дође до покретања истраге, хоћу ли о томе бити обавјештен?
О неспровођењу истраге, као и о разлозима за то, Тужилац ће обавијестити оштећеног и подносиоца пријаве у року од три дана. Оштећени и подносилац пријаве имају право поднијети притужбу у року од осам дана уреду Тужиоца.
Ко је "осумњичени"?
"Осумњичени" је лице за којe постоје основи сумње да је починила кривично дјело, али против које није потврђена оптужница.
Ко је "оптужени"?
"Оптужени" је лице против којег је једну или више тачака у оптужници потврдио надлежни суд.
Ко је "осуђени"?
"Осуђени" је лице за којe је правомоћном одлуком надлежног суда утврђено да је кривично одговорнo за одређено кривично дјело.
Која су моја права уколико сам неоправдано осуђен за кривично дјело или без основа лишен слободе?
Особа која је неоправдано осуђена за кривично дјело или је без основа лишена слободе има право на рехабилитацију, право на накнаду штете из буџетских средстава, као и друга права утврђена законом.
Када осумњичени, односно оптужени мора имати браниоца?
Осумњичени мора имати браниоца већ приликом првог испитивања ако је нијем или глух или ако је осумњичен за кривично дјело за које се може изрећи казна дуготрајног затвора. Осумњичени, односно оптужени мора имати браниоца одмах након што му је одређен притвор, за вријеме док притвор траје.
Након подизања оптужнице за кривично дјело за које се може изрећи десет година затвора или тежа казна, оптужени мора имати браниоца у вријеме достављања оптужнице.
Ако осумњичени, односно оптужени у случајевима обавезне одбране не узме сам браниоца, или браниоца не ангажују особе које на то имају законско право, браниоца ће му поставити судија за претходни поступак, судија за претходно саслушање, судија, односно предсједник вијећа. У овом случају, осумњичени, односно оптужени има право на браниоца до правоснажности пресуде.
Када се поставља бранилац по службеној дужности?
Бранилац ће бити постављен осумњиченом, односно оптуженом ако Суд утврди да је то због сложености предмета или менталног стања осумњиченог, односно оптуженог у интересу правде.
У случају постављања браниоца, осумњичени, односно оптужени ће се прво позвати да сам изабре браниоца са предочене листе. Уколико осумњичени, односно оптужени сам не изабере браниоца са предочене листе, браниоца ће поставити Суд.
Слабог сам имовинског стања, могу ли добити браниоца по службеној дужности?
Браниоца по службеној дужности поставиће осумњиченом, односно оптуженом, на његов захтјев, суд када не постоје услови за обавезну одбрану, а поступак се води за кривично дјело за које се може изрећи казна затвора три године или тежа казна или када то захтијевају интереси правичности без обзира на прописану казну, ако према свом имовном стању не може сносити трошкове одбране.
Када се може поставити захтјев за постављање браниоца по службеној дужности због слабог имовинског стања?
Захтјев за постављање браниоца може да се поднесе у току цијелог кривичног поступка. Браниоца поставља судија за претходни поступак, судија за претходно саслушање, судија, односно предсједник вијећа након што је осумњиченом, односно оптуженом прво пружена прилика да са предочене листе изабере браниоца.
Постоји ли смртна казна?
Не, у Босни и Херцеговини нема смртне казне, а највећа прописана казна је казна дуготрајног затвора.
Како тече кривични поступак?
Кривични поступак се спроводи као што је приказано на скици.
Ко у БиХ проводи кривичну истрагу?
У Босни и Херцеговини, након сазнања о извршеном кривичном дјелу или достављања извјештаја о извршеном кривичном дјелу, истрагу проводе агенције за провођење закона (полиција) и надлежни тужилац. У складу са измјенама закона које су извршене 2002. и 2003. године, према важећем Кривичном закону БиХ и Закону о кривичном поступку БиХ, у правном систему у Босни и Херцеговини истрагу, умјесто раније постојећег института истражног судије, сада проводи тужилац. Дакле, процес кривичне истраге је у надлежности тужиоца, који у сарадњи са полицијским агенцијама и агенцијама за провођење закона у БиХ, прикупља доказе и свједоке о извршеном кривичном дјелу, те врши све друге радње из своје надлежности.
Са којим полицијским агенцијама и агенцијама за провођење закона сарађује Тужилаштво БиХ?
У складу са законским одредбама, тужиоци Тужилаштва БиХ у своме раду у истрази сарађују са свим агенцијама за провођење закона у нашој земљи (Министарство безбједности БиХ, Министарство одбране БиХ, Државна агенција за истраге и заштиту-СИПА, Гранична полиција, ОБА, Управа за индиректно опорезивање БиХ, Министарство унутрашњих послова ФБиХ, Министарство унутрашњих послова РС, Полиција Брчко Дистрикта, Финансијска полиција, Пореска управа РС, Пореска управа ФБиХ ). Такође, у складу са одредбама различитих споразума о међународној правној помоћи и сарадњи, Тужилаштво БиХ остварује сарадњу и са агенцијама за провођење закона у иностранству као и међународним агенцијама за провођење закона (Интерпол, Еуропол, Еуројуст, итд).
Ко подноси извјештај о извршеном кривичном дјелу?
Извјештај о извршеном кривичном дјелу тужиоцу достављају полиција и агенције за провођење закона. Такође, и грађани могу достављати информације за које сматрају да указују на извршење кривичног дјела. Када од грађана, или из медија, дође до сазнања о могућем извршењу кривичног дјела, тужилац има овлаштења по службеној дужности формирати предмет и тражити да се наводи истраже.
Какви су даљи кораци након што се тужиоцу достави извјештај о извршеном кривичном дјелу?
Након што заприми извјештај о извршеном кривичном дјелу, тужилац може од овлаштене полицијске агенције или агенције за провођење закона затражити додатне информације или провјеру одређених навода. Након што предузме све потребне радње, тужилац доноси јавну тужилачку одлуку, која може бити у виду Наредбе за провођење истраге или Наредбе о непровођењу истраге.
Када се доноси Наредба о провођењу истраге?
Наредба о провођењу истраге доноси се када надлежни тужилац оцијени да постоји довољно доказа за основе сумње да је одређено лице извршило кривично дјело. У Наредби за провођење истраге тужилац јасно дефинише ко су осумњичени и за која кривична дјела су осумњичени у истрази.
Шта значи Наредба о непровођењу истраге?
Наредба о непровођењу истраге је јавна тужилачка одлука и доноси се када тужилац на основу прикупљених и достављених доказа закључи да не постоји основ сумње да је одређено лице починило кривично дјело, или када се утврди да дјело које се наводи у пријави не представља кривично дјело, или нема обиљежја кривичног дјела, и тсл.
Шта значи Наредба о обустави истраге?
Наредба о обустави истраге је тужилачка одлука која се доноси у случају када је претходно у предмету донијета Наредба о провођењу истраге. Наредба о обустави истраге се доноси када из прикупљених доказа не произилази основана сумња да је осумњичено лице починило кривично дјело, као и у случају смрти осумњиченог лица.
Када тужилац подиже оптужницу?
У складу са законом, тужилац подиже оптужницу када се у истрази прикупи довољно доказа из којих произилази основана сумња да је осумњичени одговоран за извршено кривично дјело за које се сумњичи. Тужилац оптужницу предаје надлежном суду на даље поступање. Након што се оптужница достави, суд има законски рок од 8 дана да потврди оптужницу, одбије оптужницу, или је, у ријетким случајевима, врати ради одређених допуна.
Када се и зашто врши лишење слободе осумњиченог?
Лишење слободе осумњиченог може се вршити од стране полицијске агенције или агенције за провођење закона, и то од стране оних њихових припадника који имају полицијска овлаштења за лишавање слободе. Овлаштена службена лица лишење слободе могу извршити када се неко лице затекне у извршењу кривичног дјела.Такође, овлаштена службена лица лишење слободе врше на захтјев тужиоца који поступа у одређеном предмету, када тужилац закључи, у складу са одредбама Закона о кривичном поступку, да је у интересу провођења истраге и кривичног процеса потребно да се изврши лишење слободе осумњиченог лица.
Када је лице лишено слободе, колико најдуже може бити задржано?
Када се лице лиши слободе, такозвани полицијски притвор или тачније задржавање, може трајати највише 24 часа, у којем се року лице лишено слободе мора предати надлежном тужиоцу. Када се лице лишено слободе преда надлежном тужиоцу, он има 24 часа да саслуша осумњиченог и одлучи се о томе да ли ће према надлежном суду упутити приједлог за одређивање притвора. Уколико се упути приједлог за одређивање притвора према суду, надлежни суд у року од 24 часа одлучује о приједлогу за притвор.
Дакле, без судске одлуке лице у притвору може бити задржанo највише 3 дана (72 часа), након којих мора бити донесена одлука којом се према лицу лишеном слободе одређује мјера притвора или се лице пушта на слободу.
Каква су права осумњиченог при испитивању?
Осумњичено лице, приликом испитивања од стране тужиоца или овлаштеног службеног лица, има право затражити присуство адвоката. Такође, осумњичено лице може одбити одговарати на питања или се у потпуности бранити ћутањем.
Ко подноси захтјев за претрес просторија или лица и изузимање предмета или документације?
Захтјев за претрес и изузимање предмета или документације доноси се када тужилац оцијени да је то нужно ради прикупљања одређених доказа у истражном поступку који се води, а до којих се не може доћи на други начин. Тужилац захтјев доставља надлежном суду који захтјев разматра и уколико је оправдан, доноси наредбу за претрес просторија и изузимање предмета или документације. Реализацију ових наредби врши овлаштена полицијска агенција, а изузети предмети достављају се суду који их онда уступа надлежном тужиоцу.
Шта су посебне истражне радње?
Посебне истражне радње примјењују се када тужилац оцијени да се до одређених доказа не може доћи на други начин, или да би истражне радње могле бити повезане са несразмјерним тешкоћама. У посебне истражне радње спадају: надзор и техничко снимање телекомуникација, приступ компјутерским системима, надзор и техничко снимање просторија, тајно праћење и тeхничко снимање лица и предмета, прикривени истражилац и информатор, симулирани откуп предмета или симулирано давање откупнине, надзирани превоз и испорука предмета кривичног дјела. Посебне истражне радње одређује наредбом судија за претходни поступак, а на захтјев тужиоца. Наредбе за посебне истражне радње могу се одредити у трајању од најдуже 30 дана, а на посебно образложен захтјев могу се одредити на додатних 30 дана. Посебне истражне радње могу укупно трајати најдуже 6 мјесеци.
Шта је споразум о признању кривице?
Овај институт релативно је нов у бх. законодавству и наступио је након реформе правосуђа и доношења новог Кривичног закона и Закона о кривичном поступку, 2003. године.
Институт споразумног признања кривице омогућује да тужилац и осумњичено или оптужено лице све до изрицања првостепене пресуде могу преговарати о условима за споразумно признање кривице.
Уколико се склопи споразум о условима признања кривице, осумњичени, односно оптужени, потписују споразум у којем се дефинише да ће оптужени признати кривицу, а да ће, заузврат, суду бити предложен распон казне око којег се усагласе оптужба и одбрана, а који може бити испод законом прописаног минимума за извршено кривично дјело као и друге обавезе оптуженог.
Како тужиоци могу утицати на изречене пресуде уколико нису задовољни?
Тужиоци на висину казни изречених у првостепеном поступку могу утицати улагањем жалби на првостепене пресуде, као редовни правни лијек.
Имају ли грађани обавезу пријавити кривично дјело уколико су случајни свједоци извршења неког кривичног дјела?
Право и обавеза свих грађана је да пријаве кривично дјело. Непријављивање кривичног дјела такође представља кривично дјело и лица се могу и кривично гонити због непријављивања кривичног дјела.
Уколико сам спреман / спремна дати информације о неком кривичном дјелу, да ли могу бити кривично гоњен због тога?
Сви грађани могу доставити тужиоцу информације о извршеном кривичном дјелу. Те информације се могу прослиједити лично или путем поште. Уколико лице жели пријавити кривично дјело у којем је и само учествовало или било очевидац, у Кривичном закону и Закону о кривичном поступку БиХ постоје одредбе којима се по тачно одређеним условима одређеним лицима које пруже корисне информације за откривање и процесуирање кривичних дјела, може дати имунитет од кривичног гоњења за његов удио у извршењу кривичног дјела.