Оптужени Сташа Алексић споразумно је признао кривицу за кривично дјело порезне утаје из члана 210. става 1. Кривичног закона БиХ, у вези са чланом 54. истог Закона.
Оптужени Сташа Алексић, рођен 26. 03. 1968. године у Кључу, настањен у Бањој Луци, раније осуђиван, држављанин БиХ, закључио је споразум о признању кривице са тужиоцем Одсјека III Тужилаштва БиХ, којим је признао извршење кривичног дјела које му се ставља на терет оптужницом Тужилаштва БиХ од 27. 11. 2012. године, а која је потврђена од стране судије за претходно саслушање Суда Босне и Херцеговине дана 30. 11. 2012. године.
У складу са споразумом, тужилац и оптужени сагласни су да Суд БиХ изрекне оптуженом Сташи Алексићу условну осуду којом ће му утврдити казну затвора у трајању од 1 (једне) године и истовремено одредити да се ова казна неће извршити ако оптужени, у року од 3 (три) године од дана правоснажности пресуде, не учини ново кривично дјело, као и да му се као споредна казна за наведено кривично дјело изрекне новчана казна у износу од 3.000,00 КМ. Споразумом је оптужени обавезан вратити држави сав износ неплаћеног пореза.
Оптужницом се Алексић терети да је као власник и одговорно лице трговачке радње учинио утају пореза за период од 01. 10. до 31. 12. 2006. године у износу од 20.843,88 КМ, а за период од 01. 01. до 30. 04. 2007. године у износу од 10.115.73 КМ, тако да је за укупан износ од 30.959,61 КМ оштетио буџет БиХ, који износ ће у складу са споразумом бити обавезан вратити држави.
Закључивањем овог споразума оптужени је сагласан да му се сходно члану 110. Кривичног закона БиХ одузме 30.959,61 КМ као имовинска корист прибављена извршењем кривичног дјела, који износ представља укупни порез који оптужени није обрачунао нити уплатио за наведени период.
Овим споразумом оптужени потврђује да је упознат са садржајем оптужнице Тужилаштва БиХ те истовремено потврђује да изјаву о признању кривице даје добровољно, свјесно и са разумијевањем.
Склапањем споразума оптужени се одриче права на суђење те права на улагање жалбе на кривичноправну санкцију - условну осуду и новчану казну коју му, на основу споразума, изрекне Суд БиХ, те је упознат да може сносити трошкове кривичног поступка, од којих су трошкови у Тужилаштву БиХ износили 500,00 КМ.
Споразум је прослијеђен Суду БиХ.