Одсјек III Тужилаштва БиХ, у својој организационој структури и начину остваривања основне функције, задржао је традиционалну форму у раду, што значи да у овом одсјеку не постоје формирани тимови, с тим да се по потреби заказују колегији тужилаца гдје тужиоци међусобно остварују сарадњу, на начин да размјењују мишљења и искуства у раду, те заједнички превазилазе проблеме са којима су суочени у раду по задуженим предметима.

Организациона шема Одсјека III

Новоусвојене измјене Интерних критерија за расподјелу предмета између одсјека од 30.06.2009. године, статистички гледано, проузроковале су знатан прилив предмета из Посебног одсјека за организовани криминал, привредни криминал и корупцију у Одсјек III Тужилаштва БиХ, с обзиром да су повећале имовински цензус у предметима кривичних дјела против привреде и јединства тржишта, кривичних дјела из области царина и кривичних дјела повреде ауторских права, који су према раније успостављеним интерним критеријима за расподјелу предмета од 20.07.2007. године, иначе распоређивани у рад Посебном одсјеку II.

Поред наведеног, повећање броја кријумчарених лица, те лица - жртава трговине људима у свим предметима у односу на кривично дјело кријумчарење лица из члана 189. КЗ-а БиХ и кривично дјело трговине људима из члана 186. КЗ-а БиХ, једним дијелом допринијело је такође додатном приливу предмета ове врсте у Одсјеку III, а што се у крајњем одразило и на укупан број предмета у раду овог одсјека. Поменутим интерним критеријима од 20.07.2007. године и измјеном истих, у надлежност Одсјека III Тужилаштва БиХ одређени су сљедећи предмети:

1. Предмети свих кривичних дјела из надлежности Тужилаштва БиХ осим:

-  кривичних дјела из дјелокруга рада Посебног одсјека за ратне злочине у смислу члана II Интерних критерија за расподјелу предмета од 20.07.2007. године,

-  кривичних дјела из дјелокруга рада Посебног одсјека за организовани криминал, привредни криминал и корупцију у смислу новоусвојених измјена Интерних критерија од 30.06.2009. године,

2.  Предмети по кривичним дјелима “корупције” која учине службена лица и одговорна лице, а која нису високи званичници нити одговорна лица с највишим функцијама у привредном друштву или другим правним лицима у смислу тачке 3. члана III ових критерија,

3.  Предмети у вези захтјева за изручење, молби за пружање правне помоћи и питања из области међународне правне помоћи и сарадње и

4.  Предмети који се односе на сукоб надлежности и сарадњу са другим тужилаштвима, судовима, органима и организацијама.

ПРЕГЛЕД МЕЂУНАРОДНИХ МУЛТИЛАТЕРАЛНИХ УГОВОРА О ПРАВНОЈ ПОМОЋИ КОЈИ ОБАВЕЗУЈУ БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ

-          Европска конвенција о међусобном пружању правне помоћи у кривичним стварима, Стразбур 20.04.1959.г.,

-          Европска конвенција о екстрадицији, Париз, 13.12.1957.г.,

-          Додатни протокол уз Европску конвенцију о екстрадицији, Стразбур 15.10.1975.г.,

-          Други додатни протокол уз Европску конвенцију о екстрадицији, Стразбур 17.03.1978.г.,

-          Европска конвенција о преносу поступка у кривичним стварима, Стразбур, 15.03.1972.г.,

-          Европска конвенција о трансферу осуђених лица, Стразбур, 21.03.1983.г.,

-          Европска конвенција о обавјештењу о страном праву, Лондон, 07.06.1968.г.

-          Додатни протокол Европској конвенцији о узајамној помоћи у кривичним стварима, Стразбур,17.03.1978. г.

-          Конвенција о центру за провођење закона у Југоисточној Европи, Букурешт 26.05.1999. године

Осим наведених конвенција, Босна и Херцеговина је нотификацијом о сукцесији преузела велики број међународних билатералних уговора о правној помоћи.

Од посебне важности за Босну и Херцеговину је ратификација Уговора о ауторском праву Свјетске организације за интелектуално власништво усвојеног на Дипломатској конференцији дана, 20.01.1996. године, с обзиром да је у Босни и Херцеговини из године у годину евидентан пораст кривичних дјела повреде ауторских права, а због чега су током прошлих година, у циљу боље едукације тужилаца на овом пољу организовани вишедневни семинари.