Тужилац Регионалног тима број II Посебног одсјека за ратне злочине Тужилаштва БиХ подигао је оптужницу против:

- Иванковић Дамира, званог “Дадо“, рођеног 26.06.1970. године у Приједору,

- Бабић Зорана званог “Бакин“, рођеног 01.06.1968. године у Приједору,

- Ђурић Гордана, рођеног 15.05.1968. године у Љубији,

- Радаковић Милорада званог “Србо“, рођеног 10.08.1962. године у Санском Мосту,

- Шкрбић Милорада, рођеног 11.07.1960. године у Приједору,

- Четић Љубише, рођеног 07.04.1969. године у Илиџи,

- Јанковић Душана, рођеног 08.03.1950. године у Приједору и

- Стојнић Жељка, рођеног 10.10.1971. године у Приједору.

Према наводима оптужнице, дана 21.08.1992. године, оптужени су као припадници Станице јавне безбједности Приједор и Интервентног вода полиције из Приједора, учинили кривично дјело тако што је оптужени Душан Јанковић наређивао и организовао, а остали оптужени учествовали и помагали приликом спровођења конвоја који се састојао од најмање 16 аутобуса, тегљача, камиона и камиона са приколицом, у којима се налазило преко 1.200 цивила претежно бошњачке, али и хрватске народности из општине Приједор.

Током кретања конвоја према општини Травник, преко територије општина Приједор, Бања Лука, Кнежево/Скендер Вакуф и Травник, гдје су цивили требали бити спроведени, по претходно утврђеном плану за који су сви знали, у а у циљу извршења плана, у више наврата од цивила Бошњака и Хрвата у конвоју, уз пријетњу да ће их убити, одузимали су новац, злато и друге драгоцјености.

Оптужница наводи да је оптужени Јанковић Душан са још неколико припадника полиције продужио према Сметовима, а оптужени Иванковић Дамир, Бабић Зоран, Четић Љубиша, Ђурић Гордан, Радаковић Милорад, Шкрбић Милорад, Стојнић Жељко и други припадници Интервентног вода полиције и полиције из Приједора, међу којима и Мрђа Дарко, приликом заустављања конвоја поред ријеке Угар на локалитету планине Влашић, свјесно и знајући да их издвајају ради убијања, извршили селекцију преко 200 војно способних мушкараца од осталог цивилног становништва из конвоја.

Према наводима оптужнице, то су учинили тако што су заповједили мушкарцима да изађу из аутобуса, тегљача, камиона и камиона са приколицом и издвојили преко 200 мушкараца и натјерали те издвојене мушкарце да уђу у два аутобуса, а затим их спровели до мјеста званог „Корићанске стијене“ на планини Влашић, гдје су наредили мушкарцима из једног аутобуса да изађу на цесту, а потом их спровели до ивице цесте, изнад провалије, па им наредили да клекну на сами руб цесте према провалији.

Након тога су почели пуцати из аутоматског наоружања у тако постројене људе, а Ђурић Гордану наредили да се удаљи са тог мјеста у правцу Травника ради чувања страже, што је Ђурић Гордан и урадио, а они затим наставили пуцати из аутоматског наоружања из непосредне близине у постројене мушкарце, након чега су тијела убијених падала у провалију док су се нека лица из строја сама бацала у провалију ради избјегавања смрти.

Оптужница наводи да су након тога изводили мушкарце из другог аутобуса, и то у мањим групама, од два до три лица, а затим их доводили до истог мјеста или мјеста у близини тог мјеста, и пуцали у њих из непосредне близине из пиштоља, а затим и из аутоматских пушака, а затим су са врха литице бацали ручне бомбе или пуцали на тијела убијених и рањених који су из провалије јаукали, и на тај начин убили преко 200 лица.

Оптужени Дамир Иванковић, Бабић Зоран, Ђурић Гордан, Радаковић Милорад, Шкрбић Милорад, Четић Љубиша, Јанковић Душан и Стојнић Жељко се терете да су учинили кривично дјело Злочини против човјечности из члана 172. став 1. тачка х) у вези са тачкама а), д), е) и к), а све у вези члана 180. став 1. Кривичног закона Босне и Херцеговине, а у односу на Јанковић Душана и члана 180. став 2. Кривичног закона Босне и Херцеговине.

Оптужница је прослијеђена на потврђивање Суду БиХ.